Televizijska reklama je specifična audio vizuelna forma propaagande, namenjena za oglašavanje proizvoda i usluga na televiziji.Prva tv reklama emitovana je u

Prva tv reklama emitovana je u SAD-u 1.jula 1941. godine u 8 ujutru.

Osnovni koraci ka izradi reklame :

1.IDEJA
Ideja nastala na osnovu prethodnih analiza tržišta i sagledavanjem ciljeva koje želimo postići je početni korak ka stvaranju svake reklame. Na osnovu ideje se prave skice i skripte za buduću reklamu.

Dokaz da je dobra ideja ključ uspeha svake reklame:

https://youtu.be/JcNGX5voryM

9.SNIMANJE, MONTIRANJE I PONOVNO PRIKAZIVANJE SKORO GOTOVE REKLAME

• 

• 

Standardizovana TV reklama traje 30 sekundi.

Humor uvek dobro dođe u reklamama, jer se tako skreće pažnja sa proizvoda ili usluga i reklama se lakše usadi u glave potrošača. Međutim, mnogo je važnije da reklama ima duh od duhovitosti jer je najvažnija emocija – koja, to već zavisi od efekta koji reklama treba da postigne.

Krajnji rezultat:

https://youtu.be/XLpDiIVX0Wo

Sastanci su neophodni za komunikaciju u organizaciji. Za svrhu imaju sticanje i širenje
informacija, razvijanje veština i ostavljanje utiska.
Interesantno je to da se u Americi troši više novca na sastanke, nego u bilo kojoj drugoj zemlji na svetu.

Primera radi, sastanak kojem prisustvuje osmoro ljudi košta između 300 i 700 dolara po satu.

Ovo nam govori da Amerikanci provode više vremena na sastancima od zaposlenih u
drugim zemljama.
Međutim, stav o sastancima je negativan. Zaposleni ih smatraju gubljenjem vremena, a studije potvrđuju da je trećina vremena provedenog na sastancima neproduktivna.
Negativan stav može se promeniti kada nadređeni počnu da koriste i sprovode sastanke onako treba, tj. possvećivanjem pažnje ispravnim procedurama i ponašanju.

Uspešni sastanci se organizuju i dugo pripremaju. Pažljivim planiranjem i sleđenjem određenih uputstava možemo se pripremiti i održati uspešan sastanak, direktno ili elektronskim putem.
Direktni ili personalni sastanci i dalje se najviše koriste. Preduslov za dobar sastanak svakako je pronalaženje primerenog kanala komunikacije

Personalni sastanak neophodno je održati kada su:

1.Neverbalna sredstva (glas, govor tela, blizina i dodir) prekopotrebna; kada su pitanja o kojima će se polemisati izuzetno osetljiva;
2.Kada učesnici ne poznaju jedni druge;
3.Kada je uspostavljanje grupnog razumevanja od krucijanog značaja;
4Kada učesnici mogu biti na istom mestu u isto vreme;
5.Kada ni jedan drugi kanal komunikacije ne bi bio dobar.

Kako bi direktni sastanci bili produktivniji dobro je dodati medijske alate poput grafikona, pamfleta i elektronskih prezentacija.

Naravno, direktni sastanci imaju svoje mane. Pored pitanja rasporeda i udaljenosti učesnika, na sastancima mogu da dominiraju glasniji i brži učesnici, ili oni koji imaju viši hijerarhijski status u kompaniji.

Što se tiče elektronskih sastanaka, na raspolaganju je mnogobrojna tehnologija.
Ovde spadaju telefonski sastanci, sastanci putem skajpa, video poziva, pri čemu se mogu koristiti posebni softveri za podršku grupnom radu ili softverske aplikacije za vođenje sastanaka.

Elektronski sastanci imaju mnogobrojne prednosti:
Omogućavaju da se „sastanu“ ljudi sa različitih geografskih područja, da se održe na različitim mestima u isto vreme, na istim mestima u isto vreme, ili pak na različitim mestima u različito vreme. Mogućnosti su brojne.

Međutim, ovi sastanci imaju i izvesna ograničenja:
1.Ne mogu da zamene lični kontakt;
2.Teže se tumači posvećenost drugih članova i njihovih predloga;
3.Neophodno je da svi učesnici poseduju jednake tehnološke sposobnosti kako bi sastanak protekao neometano.

Film je imao snažan uticaj na društvene tokove. Pored toga što je razvio sasvim novu socijalnu instituciju, bioskop, uticao je i na razvoj mode, na promenu etičkih i političkih paradigmi, kao i na odnos prema samoj estetici.

Implozija – sažimanje
Prema tehnici sažimanja gledalac se ponaša u skladu sa čulima. Nije u stanju da raščlani 24 slike koje mu se plasiraju, već ih doživljava kao kretanje. Zbog toga nije u mogućnosti da zauzme kritičku distancu. Jednostavno nema vremena da razmišlja o tome zašto se nešto dešava i šta posle toga sledi.

S obzirom na to da filmska naracija poznaje zakone optike, uspešno konstruiše željene vizuelne i psihičke konotacije. Na primer, scene koje stvaraju neizvesnost kod gledalaca su produžene, dok one gde se prikazuju hrabri i odlučni ljudi imaju skraćeno vreme trajanja radnje.

Putujući filmovi
Kao što se sažima vreme, tako se može sažimati i prostor. U tzv. putujućim filmovima scene se premeštaju iz jednog grada u drugi ili prolaze kroz mnoštvo egzotičnih predela. Baš zbog toga što se gledaocima predstavljaju uzbudljive priče na atraktivnim lokacijama, takvi filmovi pružaju višestruko zadovoljstvo.

• 

• 

• 

• 

• 

Kadriranje
Kadar- fr.le cadre-okvirFilmski prostor je imaginarno beskonačan, ali je tehnički ograničen kadrovima. Kadriranje predstavlja kompoziciju kadra, kretanje kamere i uglove iz kojih se snima. Time se ostvaruje sinteza scenografije, svetla, položaja aktera, potenciraju se značajni detalji…

Stanje kamere
Statično– kada je kamera pričvršćena za tlo i ne pomera se
Dinamičko– kada se kamera pomiče. Postoji dva načina : panorama(kamera je pričvršćena za tlo ali se vrti oko svoje ose) i vožnja(kamera je na nekom vozilu:specijalna kolica, automobil, helikopter… pa se pokreće zajedno sa svojom podlogom).

Planovi
Plan-fr.le plan-udaljenost
Kadriranje je moguće organizovati kroz tri osnovna plana snimanja : opšti, srednji i krupni.
Opšti (total) – gledaoce uvodi u radnju. Ukoliko se radnja odvija u Beloj kući, biće predstavljena Bela kuća u celosti; prostor filmske slike u kojem je radnja sagledana u celosti; glavni plan za orijentaciju u prostoru i za prostorne odnose između aktera
Poluopšti – polutotal ili srednji total – prikaz prostora sa ljudskom figurom u celini i ispod ili iznad slobodan prostor za približno polovinu figure
Srednji(Amerikan) – najčešće se primenjuje kada se prikazuje osoba od kolena do temena, ili kada se snima zatvoren prostor kroz vizuru ljudskog oka.
Srednje krupni plan – ljudska figura u kadru, snimljena od temena do pojasa
Krupni – kadriraju se samo određeni predmeti ili delovi tela; ljudska figura snimljena od temena do ramena; jedno od glavnih specifičnih izražajnih sredstava filma
Vrlo krupni – filmski plan u kojem je lice aktera kadrirano od čela do brade; posebno naglašava reakciju očiju i usta, odnosno vizeme
Daleki – najšire zahvaćeni prostor u kadru; daleki total – u kome je rastojanje kamere od objekta preko dvesta metara

Rakursi-uglovi snimanja
Rakurs-fr.raccourci- skraćen, zbijen
Najčešće se koriste da bi se prikazala nečija superiornost ili inferiornost.
Gornji rakursi(popularna ptičija perspektiva) ističu veličinu prostora i prikazuju masovne scene. Ljudi prikazani iz gornjeg rakursa izgledaju sićušno, slabo i bespomoćno.  Ako se snima iz donjeg ugla,tj. iz žablje perspektive, vidimo ogromnu osobu čija veličina ukazuje na njenu snagu i moć.

• 

• 

Montaža
Montaža je najvažnija faza filma i pod njom podrazumevamo povezivanje kadrova. Moguće je obaviti montažu unutar kadra(ovom montažom stvara se jedinstvo prostora i vremena, biraju se planovi, rakursi, kostimi, zvuk, efekti..Na ovaj način obrazuje se umetnička celina nazvana mizankadar.) i između pojedinih kadrova(povezuju se kadrovi u logičnu audio-vizuelnu celinu).